У радном дијелу 22. генералне скупштине Међународне асоцијације градова носилаца мира учесници су излагали о културној, вјерској и етничкој коегзистенцији у мултиетничким срединама, потом о постконфликтној изградњи мира и успостављању повјерења, кључним факторима економског прогреса градова као основа за учвршћивање мира, те о институционалним оквирима за развој мултиетничности и његовању вјерских и традиционалних вриједности етничких групација у мултиетничким срединама.

Говорећи о културној, вјерској и етничкој коегзистенцији, фра Марко Оршолић из Интернационалног мултирелигијског и интеркултурног центра (ИМИЦ) предложио је да се са овог скупа покрене иницијатива да се поводом Дана мира Уједињених нација 21. септембра или посљедњег понедјељка у октобру сваке године организују манифестације молитвено-медитативног духовног сусрета монотеистичких и других религија под покровитељством градоначелника, а у организацији етаблираних вјерских заједница и на религијама базираних невладиних организација. Ахмет Алибашић са Факултета исламских наука, говорећи о теоријској заснованости суживота у исламу, казао је да "исламско прихваћање другог није невољки уступак пред реалношћу плуралног и међусобно зависног свијета. Напротив, ислам признаје и прихваћа другог не из интереса и тактичких разлога, већ из принципа".
Вања Јовановић (Православна богословија) истакнуо је да поред политичких, социјалних, вјерских, културних, и сегменти попут породице, слободе, искрености, помирења и толеранције утичу на развој квалитетног носиоца мира и суживота. "Цијела загонетка и одгонетка свијета почива у човјеку – и то је мјесто од којег прво треба кренути", поручио је Јовановић.

Замјеник градоначелника Женеве Patrice Mugny предложио је акцију под слоганом "Боље живјети заједно" у циљу стварања услова који ће омогућити да се превазиђу културне и друштвене разлике између заједница које живе на истом подручју, а Byung-Yong Soh из Града Сијона презентовао је пројекте подршке локалне заједнице према странцима који живе у овом корејском граду.

Као примјер постконфликтне изградње мира и успостављања повјерења, што је била друга тема Скупштине, проф. др. Ешреф Кенан Рашидагић са Факултета политичких наука у Сарајеву је, између осталог, нагласио да због природе конфликта у БиХ није могуће да се међународна заједница не умијеша у процес помирења. Међутим, проблем је што постоји велики број институција које због недостатка интересовања и времена понављају пројекте других, што је за грађане фрустрирајуће, јер процес помирења на тај начин траје исувише дуго.

Mieczyslaw Majcher, градоначелник пољског града Виелуна, у свом обраћању позвао је младе из свих градова Асоцијације да учествују на интернационалној манифестацији "Фудбал за мир".

О кључним факторима економског прогреса градова као основама за учвршћивање мира говорили су проф. др. Анте Домазет и проф. др. Светлана Ценић.

– Економски аспекти мира морали би свакако да имају значајније мјесто. Посебно је то важно у контексту социјалне укључености грађана у градовима, која се суштински изражава кроз укључивање у процесе политичке партиципације и привређивања ради обезбјеђења запошљавања и егзистенције – казао је Анте Домазет са Економског факултета Сарајево излажући о теми "Кључни фактори економског прогреса градова као основа за учвршћивање мира".

Проф.др. Светлана Ценић говорила је о глобалним, националним, регионалним и локалним изазовима са којима се данас сусреће локална заједница.

У свом обраћању, Andrzej Pietrasik, градоначелник града Плонск, и Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца, осврнули су се на кључне факторе који су допринијели економском и друштвеном развоју ових локалних заједница.

– Мировно образовање је једно од наших опредјељења. Мир се гради одоздо, од људи – ка власти. Колико су одговорни грађани, толико је одговорна и власт коју бирају – истакнуо је градоначелник Крагујевца Стевановић.

Извор: Служба за односе са јавношћу Града Сарајева