доба датум/период битни догађаји
п.н.е.
НЕОЛИТ III миленијум п.н.е Бутмирска керамика
Насеобине Златиште
Прелаз из млађег каменог доба у бронзано доба II миленијум п.н.е Соукбунар и Дебело брдо
Метално доба II миленијум п.н.е Насеобине “градинског типа”
АНТИЧКО ДОБА
  III-II ст. прије н. е. Римска освајања
  6-9. год. н. е. Устанак Десидијата под Батоном
  9. год. н. е. Крах Батоновог устанка
  VI ст. н. е. Крај римске управе
СРЕДЊИ ВИЈЕK
  1238/39. год. н. е. Градња Катедрале св. Петра
Први спомен Врхбосне у повељи Беле IV
касни средњи вијек 1434. год. н.е. Војвода Барак заузима утврду Ходидјед
ОСМАНСКИ ПЕРИОД
  1462. год. н. е. Иса-бегова вакуфнама
  1464. год. н. е. Изградња месџида Мехмед-бега Минетовића
  1475/76. год. н. е. Задужбине Бали-бега Малкочевића
  1470-1477. год. н. е. Задужбине Ајас-бега
  крај 15. и почетак 16.вијека Градње Скендер- паше Михалоглуа
  почетак 16. вијека Градња Старе православне цркве
  1517. год. н. е. Прва поткуполна џамија у Сарајеву- задужбина Мустафе-паше Скендерпашића
  1526. год. н. е. Градња џамије Муслихудина Чекрекчије
  1528. год. н. е. Градња џамије Хаваџе Дурака
  1521. год. н. е. Гази Хусрев-бег Босански намјесник
  1530. год. н. е. Градња Гази Хусрев-бегове џамије
  1561. год. н. е. Градња Ферхадије џамије, задужбине Ферхад-бега Вуковића Десисалића
  1566. год. н. е. Градња Цареве џамије
  1537. год. н. е. Оснивање Гази Хусрев-бегове библиотеке
  1580. год. н. е. Градња Сијавуш-пашине Даире
  од средине 16. до почетка 17. вијека Градња сарајевске чаршије и махала
  1626. год. н. е. Путовање Атанасија Гргичевића
  између 1631. и 1664. год. н. е. Дјеловањ Ибрахим- ефендије Бистригије
  1553. год. н. е. Сједиште Босанског санџака пресељено је из Сарајева у Бањалуку
  1607. год. н. е. Сарајево је поново сједиште Босанског санџака
  1638. и 1640. год. Изградња Хаџи Синанове текије
  1640. год. Путовање Павла Ровињанина
  друга половина 17. вијека Дјеловање шејха Хасана Каимије
  1640. год. Земљотрес у Сарајеву
  1644. год. Велики пожар у Сарајеву
  1647. год. Епидемија куге у Сарајеву
  1658. год. Путовање Пулеа и Киклеа
  1660. год. Путовање Евлије Челебије
  1697. год. Провала Еугена Савојског
  1729-1739. год. Градња сарајевске тврђаве
  1740-1780. год. Дјеловање Мехмеда Мејлије Гураније
  1747-1757. год. Период анархије у Сарајеву
  1754. год. Изградња Осман Шехдијине библиотеке
  1757. год. Смрт браће Морића
  1766. год. Поновна  изградња Ћемалуше џамије
  1774. год. Изградња библиотеке Ахмед-ефендије Кантамирије
  1775. год. Изградња Ђумишића медресе
  1750-1809. год. Дјеловање Мула Мустафе Башексије
  1783. год. Епидемија куге у Сарајеву
  1788. год. Велики пожар у Сарајеву
  1827. год. Побуна јањичара у Сарајеву
  1831. год. Покрет за аутономију Босне и Херцеговине на челу са Хусеин- капетаном Градашчевићем
  1832-1850. год. Период доминације Фадил-паше Шерифовића и Мустафа-паше Бабића
  1842. год. Прва пошта у Сарајеву
  1850-1852. Владавина Омер-паше Латаса
  1861-1869. Топал Шериф Осман-паша, босански везир
  1863-1868. Градња Саборне цркве у Сарајеву
АУСТРОУГАРСКИ ПЕРИОД
  13. 7.1878. Берлински конгрес управу над Босном и Херцеговином повјерио Аустро-Угарској
  19. 8.1878. Аустроугарске трупе ушле у Сарајево
  22. 8.1878. Објављен привремени општински статут Сарајева
  1. 1.1879. Почела да дјелује Котарска канцеларија за град Сарајево
  20.6.1880. Између Сарајева и Илиџе почео саобраћати омнибус
  4.12.1880. Почело рушење старог Конака
  17.8.1881. Положен темељац новој Цркви св. Анте Падованског
  11.10.1881. Почела градња Левијеве пиваре подно Бистрика
  2.11.1881. Миљацка поплавила већи дио града
  14.1.1882. У Сарајево дошао први врхбосански надбискуп Јосип Штадлер
  26.8.1882. Иван барон Апел дошао за поглавара Земаљске владе
  12.12.1882. Отворена православна богословија
  12.12.1882. Отворен хотел “Европа”
  20.3.1884. Почетак градње зграде Земаљске владе
  27.8.1884. Почетак градње трамвајске пруге
  28.8.1884. Почетак градње катедрале
  28.10.1884. Основано Музејско друштво
  1.1.1884. Почео саобраћати трамвај
  19.12.1887. Отворена Шеријатска судачка школа
  6.4.1889. Објављен први свезак “Гласника Земаљског музеја” у Сарајеву
  25.5.1890. Отворена пруга Сарајево-Босански Брод
  1.9.1892. Отворена пруга Сарајево-Конјиц
  1.5.1895. Почео саобраћати електрични трамвај
  20.4.1896. Отворена градска вијећница
  19.11.1899. Посвећена евангелистичка црква
  2.1.1899. Отворен Друштвени дом
  13.7.1903. Умро Бењамин Калај
  5.10.1908. Проглашена анексија Босне и Херцеговине
  30.5.-3.6.1910. Боравак цара Франца Јозефа I у Сарајеву
  15.6.1910. Прва сесија босанскохерцеговачког сабора
  10.10.1910. Попис становништва (У Сарајеву је тада живјело 51.919 становника)
  28.6.1914. Сарајевски атентат
  29.6.1914. Успостављен Пријеки суд за подручје града и котара
  4.7.1914. Реис-ул-улема упутио апел Бошњацима да се уздрже од насиља над Србима и уништавања њихове имовине, до чега је у Сарајеву дошло након атентата на престолонасљедника Фердинанда
  4.7.1914. Апел сличне садржине упутио је и врхбосански надбискуп Јосип Штадлер
  26.7.1914.год. Пријеки суд, успостављен у Сарајеву након атентата на Франца Фердинанда, укинут је
  28.7.1914. Почео I свјетски рат
  12.-18.10.1914. Суђење учесницима атентата на Франца Фердинанда
  6.2.1915. Распуштен босанскохерцеговачки сабор
  30.4./1.5.1916. Први пут уведено “љетно вријеме”
ПЕРИОД ОД 1918.-1945.
  26.10.1918. Основано Народно вијеће Босне и Херцеговине
  31.10.1918. Конституисан главни одбор Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба за БиХ
  1.11.1918. Посљедњи аустроугарски земаљски поглавар Стјепан Саркотић предао власт главном одбору Народног вијећа СХС за БиХ
  2.11.1918. Основана народна влада Босне и Херцеговине
  1.12.1918. Проглашено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца
  31.1.1921. Попис становништва (У Сарајеву је тада живјело 66.317 становника)
  25.2.1924. Сарајево престаје бити главни град Босне и Херцеговине као покрајине у Краљевству СХС и постаје само сједиште сарајевске области.
  31.3.1931. Попис становништва (У Сарајеву је тада живјело 78.173 становника)
  15.6.1930. Сједиште Ријасета исламске заједнице премјештено из Сарајева у Београд
  15.6.1938. Сједиште Ријасета исламске заједнице враћено у Сарајево
  8.4.1941. Краљ и југословенска влада повукли су се из Београда у околину Сарајева
  6.4.1941. Њемачки авиони бомбордовали Сарајево
  14.8.1941. Скупштина Удужења илмије “Ел-Хидаје” усвојила резолуцију у којој се јавно осуђују усташки злочини
  12.10.1941. Грађани Сарајева Бошњаци на свом скупу усвојили резолуцију којом се осуђују усташки злочини
  26.8.1942. Формиран Одбор “Народног спаса” који је окупљао представнике свих бошњачких муслиманских друштава и институција
ПЕРИОД ОД 1945.-1991.
  6.4.1945. Партизанске јединице ослободиле Сарајево
  26.4.1945. Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине одржало треће засједање на којем је ова институција прерасла у Народну скупштину
  30.6.1945. Усвојен Генерални план развоја града
  7.10.1965. Балканске атлетске игре одржане у Сарајеву
  31.5.1971. Попис становништва (У Сарајеву је тада живјело 359.448 становника)
  15.2.1984. XIV Зимске олимпијске игре одржане у Сарајеву
ПЕРИОД ОД 1991.-1995.
  30.4.1991. Попис становништва (У Сарајеву је тада живјело 429.672 становника)
  6.4.1992. Почетак агресије српско-црногорске војске на Босну и Херцеговину
  19.12.1995. Закључен Дејтонски мировни споразум