На данашњи дан прије 122 године, барун I. Апел свечано је отворио и предао сарајевској општини на коришћење Вијећницу, најрепрезентативнији објекат из аустро-угарског периода.

 

Вијећница је била не само свједок, већ и актер свих оних дешавања који су се у претходном вијеку десили у Сарајеву. Као сједиште градске администрације, по завршетку Другог свјетског рата, Вијећница је постала храм културе и умјетности – под њезиним кровом били су смјештени Музеј града Сарајева, потом Академија наука и умјетности БиХ, те Народна и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине. У ноћи између 25. и 26. августа 1992. године, тачно на стоту годишњицу идеје о њеној изградњи, Вијећница је услијед агресорског гранатирања запаљена. Тада је у пламену нестало око 80% њеног књижног фонда.

У ратним годинама, захваљујући огромној енергији, али и храбрости домаћих и иноземних умјетника, у разрушеној Вијећници се одржавају концерти и изложбе, чиме постаје својеврсни симбол отпора и центар духовног и културног живота града Сарајева.

Као што и приличи нашој духовној снази и способности да се крене даље, Град Сарајево је нашао снаге и могућности да покрене обнову овога објекта, уз материјалну и сваку другу потпору наших пријатеља и партнера широм Европе и свијета. Зато хвала свима који су дали немјерљив допринос на ревитализацији Вијећнице и тако оставили траг добра на страницама повијести овог града и земље.

На Дан Европе и Дан побједе над фашизмом – 9. маја 2014. године, након 18 година обнове, Вијећница је поново отворена у аутентичном раскошном издању.

Овај наш јединствени архитектонски драгуљ, данас је постао незаобилазна туристичка атракција Сарајева, коју поред туриста, походе бројне званичне делегације и уважени гости, како града, тако и државе. Вијећница такође данас представља мултимедијални центар културе града Сарајева и државе Босне и Херцеговине, у којој се одржавају концерти, изложбе, фестивали, конгреси, конференције, пријеми, годишњице…

Поред Музеја, однедавно је у Вијећници смјештен и Информациони центар МКСЈ, чији ће документи имати едукативну, истраживачку, музејску, архивску и издавачку функцију.